Pred  Božić, 1992.g. pratio  sam konvoj od  deset kamiona, natovarenih  sa streljivom, ljekovima i  hranom  i to je  išlo od Splita, preko  Tomislav grada, cestom spasa  i dalje preko  planina, sve za  muslimane u Zenicu.

Bio  sam u prvom kamionu, pored vozača  Omera. Kad  smo došli  do  Sovića vrata ispod  Vran  planine i  kad sam vidio  strmu i opasnu cestu spasa, zaustavio  sam konvoj  da se vozači  odmore. Tada je iz jednog  kamiona izašlo  pet  mudjahedina  azijata, obučenih kao Talibani. Prišao  sam njima i engleskim govorom upitao od kuda su. I  vodja grupe  reče iz  Pakistana i drugi rekoše iz  Afganistana. Na  pitanje, zašto ste  došli  rekoše:”Poginuti za islam.''  Predvečer  došli smo u  Jablanicu  i tu  sam ostavio taj  konvoj, jer sam vidio iz razgovora sa  Omerom, da će  muslimani napasti. Pomoću  fratra, pronašao sam  rodjaka, rodbina  moje pok. majke  i  ostao sam kod rodjaka. Sutradan, otišli  smo u muslimanski  promidjbeni ured. I  tu je  sve bilo  napisano  hrvatskim pismom i tiskano  u Sarajevu. ‘’Naprjed braćo  muslimani  djihadom se  Bosna brani’’. ‘’Sve od Une pa do  Pakistana, to  će  biti  zamljica  islama’’. Tu  je bila  u izlogu na staklu priljpljena  uputa  što zači  biti  mudjahedin.  I u šestoj točki,  bilo  je  napisano, kada pogine  za islam, da njega  u  raju  čeka sedam  nevinih  djevojaka. Rekoh rodjaku, tiho na uho, muslimani su  jedini, koji  vjeruju , da i mrtav  musliman  može  spolno  općiti.

Otišli  smo  na  groblje,  na grob  moje pokojne sestre  i  tu na groblju  veliki  križ  od željeza  bio je  savinut i  rodjak reče, evo što nam muslimani rade. Iz  Jablanice  otišao sam do  rodjaka u  Grabovicu, 15 km južnije  od  Jablanice, selo  na  lijevoj  obali Neretve u  uskome  kanjonu. Kad sam se oprostio od  rodjaka u Jablanici, znao sam da se više  nećemo viditi. Stradao je,   zajedno  sa ostalih  šezdeset  Hrvata i  žena, kad su  muslimnani  bez borbe,  zauzeli  Jablanicu. U  Grabovci, rodjak, Vinko  Ravlić,  pokazao je dvije splavi, napravljene na  bačvama od  benzina   i  sakrivene  ispod pećina  na  Neretvi, koja je tu  široka, radi  brane, za  hidroelektranu. Rodjak je to  spremio  za bježanje  ako  muslimani  napadnu. Napusto sam  Grabovicu, cestom  preko  planine  Čabulje, selo Vrdi, gdje  sam  kao djete  prohodao  i  došao sam u  Široki  Brijeg. U  siječnju  1993.g. muslimani su  napali. Rodjak  i  selo, bilo je  spremno na  bježanje. Na  te dvije  splavi, stale su  žene sa djecom  i  mladji  muškarci. Veslanjem su  prešli  na drugu  stranu  Neretve  i tada  u  planinu  Čvrsnicu  i  nakon  dva dana  i dvije noći, po planini, došli  su do naših  kod  Blidinjskog jezera. Rodjak je  sa osamnaest  muškaraca i šest  žena  otšao u  strmu  planinu  Glogovo, kozjim putem  na lijevu  stranu  Neretve  i  nakon dva dana, po  opasnim  klancima, došli  su do  Mostara.

U  Grabovici je  ostalo  tridestero  starijeg svijeta, koji  nisu mogli  i koji nisu htjeli  bježati. I   nakon života pod  muslimanim, jedne  noći sa suludom vikom  alah i alah, muslimani su  te starce, mučili  i  preklali  sa noževima. Te noći  ubili su  oca i  majku, mladoga fratra, koji je  prvu hranu od Karitasa  iz  Hrvatske, dao muslimanima u  Drežnici, 3 km. južnije od  Grabovice, gdje je naša  katolička  crkva. Taj  pokolj u  Grabovici, to je učinila, najomiljenija  mudjahedin brigada , Alije Izetbegovića, zvani  Crni labudovi  uz  suradnju  mudjahedina od  Bin  Ladena, koje je  njih 4000, Bin  Laden  poslao  Aliji, na  osobni  zahtjev  Alije. U  Grabovici  su ti  Alijini  i  Bin  Ladenovi  mudjahedni  saveznici  Parage, razvaljivali  naše  grobnice, tražeći  zlato, prstenje  i  ostalo, po  tijelima naših  pokojnika.

U  Mostaru, gdje sam bio, svaku večer  oko  šest sati, kad  muslimani klanjaju, iz  istočnog  Mostara, osuli bi  paljbu  po  zapadnom  Mostaru. Bio  sam pored  našega tenka, koji  je tek tada  odgovorio  na njihovo izazivanje  sa  dva udarca  na njihovu sranu  i tek  tada, muslimani bi  prestali  izazivati.

U  danu  POKOLJA  u  Grabovici  u  Jablanici  je  bio  Sefer  Halilović, zapovjednik  Alijinih  mudjahedina  i  on je  ‘’oslobodjen’’ od toga  nazovi  ‘’suda’’ u  Haagu. Ta  Alijina  vojska, društvo  kokošara, to  nije bila  nikakva vojska niti sila, koja  nije bila  sposobna  probiti  obruč oko  Sarajeva, niti  probiti  četnički  obruč oko  Bihaća, zajedno  sa  Clintonom  i  njegovom  Monikom i  Hilari  i spasiti Bihać  kojega  je od  srpskog četničkog  POKOLJA,    oslobodila  i  spasila  hrvatska  pobjednička vojska, na čelu  sa  Antom  Gotovinom. Na razgovoru u  Washingtonu, sa  Jankom  Bobetkom  i  Gojkom  Suškom,  pred  OLUJU, Amerikanci  su molili  i  zahtjevali  da naša vojska  OSLOBODI   BIHAĆ  ali  neka ne dira u  KNIN. Gojko  Sušak  je nazvao  predsjdnika  Franju  Tudjmana i  prenio je zahtjev  Amerikanaca  i  Franjo, nasmijan je  odgovorio,….dobro. Samo  idiot i kreten  može zahtjevati  napad na  Bihać,  sa  srpskim  ‘’ ljutim borcima’’  i  njihovim tenkovima  iza ledja.

Da naši  nisu osnovali  HERCEG BOSNU, za  obranu, danas  u  BiH, nebi bilo  niti  hrvatske  mačke. I  sada  u toj  polovici, nekakvoj federaciji, gdje nema Mate Bobana, muslimanska vlada iz  Sarajeva  sve čini  i radi  sa  pritiscima  na  Hrvate  da nas  prisile na iseljavanje. Ne dozvoljavaju, da  imamo  svoju  televiziju  a pomoću  lorda Ashwooda, uništili su  i razvalili su  i opljačkali su  Hercegovačku  banku.

Pored  Novog  Travnika, domaći Alijin  mudjahedin,  na ritualni  način, Hrvatu  je odrezao glavu  i  tu  krvavu glavu,  stavili su  na pladanj  i  prisutnu  Hrvati  morali su  tu glavu ljubiti. Sve je to opisano i napisano, sa svjedocima u  Slobodnoj  Dalmaciji, urednik  Josip  Jović. Umjesto  brige iz  zagrbačkih  fotelja i  savjeta,  kako  trebamo  ljubiti  te miroljubive  Bin  Ladenove, mudjahedine, koji su i  sada u  Bosni,  stanovnicima Zagreba  je pametnije, učiniti  NEŠTO,  da  pobjede  tu  zagrebačku   jugokomunističku  gradsku  upravu  i     hrvatski  narod oslobode  od  zločinca, nazovi  Tite, sa čijim je  naredjenjem   jugokomunističko četnička  fašistička  rulja  izvrila  POKOLJ,  nad hrvatskim narodom.

Agresorski  srpski  četnici  u  savezu  sa  jugokomunističkom  armijom, razvalili  su   hrvatsko  mjesto Ravno u BiH i  Alija  Izetbegović predsjednik  BiH, reče:"To  nije naš  rat.'' Umjesto zajedničke  borbe  protiv  srpskog  agresora na  BiH, A. Izetbegović, sa njegovom  ''Islamskom  deklaracijom''  za  uspostavu  muslimanske drave  u  Europi, otvorio je  vrata  za  pokolj u  BiH. U  trajanju od  osam mjeseci, A.Izetbegović, sa  svojim ''mudjahedinima'' i  ''mudjahedinima''  Bin  Ladena, napadao je na  Hrvate u  Lašvanskoj  dolini, sa izjavom  Ejuba  Ganića, da  Hrvati  u  Lašvanskoj  dolini, moraju  nestati. To  je  djelo, Alije i Ejuba  Ganića  dok je Hrvatska  tih dana  u  Hrvatsku  prmila i zbrinula  preko 100.000  muslimana, koji su u  Hrvatsku pobjegli iz BiH, bježeći  od  četničkog  pokolja.

Sa  pobjedama  hrvatske  vojske  u  OLUJI, Ante  Gotovina je  prislio  Miloševića i  Aliju  na  prekid rata, gdje je tada u  Dajtonu, Clinton, četnicima  podpisao  pola  BiH, kao dar  za  njihovu agresiju na  BiH. Sve  su  to  posljedice  Alijine, ''Islamske  deklaracije'', sa kojom je  prevario  muslimane u  BiH, koji i  sada  u toj  polovici  BiH, provode  Alijine  upute, uz  pomoć, Inzakija, predstavnika  Baraka  Obame, protiv  Hrvata  u toj polovici  BiH. Turci  su  u osvajanju  prešli  rijeku  Drinu  1463.g. ubivši  u  Jajcu  Stjepana  Tomaševića, kralja, katolika  Hrvata,  prodiruću  sa osvajanjima, dalje u  Hrvatsku  kidajući  utrobu, hrvatskog naroda. Do  1463.g. zapadno od  Drine, nije bilo  muslimana  i  tu  su  živli  Hrvati, koje su  Turci, sa terorom, prevodili  u  muslimane.

Odlaskom  povlačenjem  Turaka u Tursku, 1878.g. Turci odoše  i  ostaviše  tursku  granicu na rijeci  Uni i kod  Neuma. Sve  su to  povijesne  činjenice,  koje su  poznate i  BOŠNJAČKOM  KONGRESU,  koji nije  sposoban to i priznati, nego i  dalje  zavarava  sa  neistinama,  koje su i dovele  do  uspostave  srpske  DRŽAVE  u  polovici  BiH.

Ante Kunek