Čelnici Kukuriku koalicije u prvim postizbornim izjavama razmeću se izjavama kako uživaju potporu ogromne većine hrvatskih državljana s pravom glasa. Međutim, kad se brojke malo detaljnije pregledaju odmah zamjetimo kako je Milanović-Čačićeva koalicija dobila potporu manje od jedne četvrtine od ukupnog broja hrvatskih državljana s pravom glasa.


Ukupni broj registriranih birača u jedanaest izbornih jedinica je 3 953 237. Državno izborno povjerenstvo je priopćilo kako je ukupan broj važećih biračkih listića na ovim izborima iznosio 2 352 737, od čega se njih 957 935 odlučilo svojj glas dati SDP-u.

Gledano u postocima, 40, 72% birača izašlih na izbore dalo je svoj glas izbornim pobjednicima, ali kad se taj broj uporedi sa ukupnim brojem birača onda je očito kako Milanovićeva koalicija ima potporu svega 24,23% hrvatskih državljana s pravom glasa.

Međutim, kad se to preračuna u mandate onda je vidljivo kako je Kukuriku koalicija osvojila 80 mandata od ukupno 143 mjesta u Saboru, bez manjinskih predstavnika, što je 55, 84 posto.

Ipak, između potpore od 40,72 posto izašlih na izbore i 55,84 posto osvojenih mandata iznimno je veliki nesrazmjer. Pogledajmo kako je do toga došlo ...

 

Glasovi 606 139 birača mimo njihove volje dodijeljeni uglavnom Kukuriku koaliciji i nešto manje HDZ-u

Umanjujući ukupnu brojku od 2 352 737 važećih listića za broj glasova koji su dobile sve parlamentarne stranke dolazimodo zaključak da je čak 606 139 birača dalo svoj glas strankama koje nisu prešle izborni prag.

Međutim, zahvaljujući izbornom sustavu kakav je na snazi u Republici Hrvatskoj, odnosno D Hondtovoj metodi, ovi su glasovi, uglavnom, podijeljeni između dvije najveće političke opcije - Kukuriku koalicije i HDZ-a. Tako je Kukuriku koalicija profititala u većini izbornih jedinica, dok je HDZ-u za utjehu ostala peta, deveta i jedanaesta izborna jedinica, gdje su i dalje ostali vodećom strankom.

Kad pogledamo u oči činjenici kako je 606 139 birača, što je nešto manje od jedne četvrtine birača izašlih na izbore, svoje glasove dalo tzv. malim  strankama, koje nisu uspjele preći izborni prag, onda se sam po sebi nameće zaključak kako dvije velike političke stranke dogovorno čuvaju bipolarni sustav i podijeljeni politički monopol te zahvaljujući D Hondovoj metodi glasove nezadovoljnika pretaču u svoje mandate.

>>Kolumna Ilije Zovka: Sanader-Kosoričin HDZ do kraja „zacrvenio“ Hrvatsku

Tabelarni pregled "propalih" glasova koje su birači dodijelili malim strankama po izbornim jedinicama.

Izborna jedinica - Broj važećih listića - propali glasovi - postotak propalih glasova

I.                                      235 214               66 500                 28,28 %

II.                                     245 143               58 900                 24,05%

III                                     228 697               49 482                 21,64%

IV.                                   206 277               45 026                 21,83%

V.                                    212 370               49 687                 23,4 %

VI.                                   214 333               65 407                 30,52%

VII.                                  261 422               77 371                 29,6%

VIII                                  233 771                57 783                 24,72%

IX.                                   245 839                83 991                 34,17%

X.                                    248 811                46 147                 18,55%

XI.                                     20 860                 5845                    28%

 

*Crveno, Kukuriku glavna snaga

*Plavo, HDZ glavna snaga

 

Postojeći izborni sustav štiti SDP i HDZ

Do potpuno istih zaključaka dolazimo kad preračunamo koliki je broj glasova trebao političkim opcijama za jedan saborski mandat. Kukuriku koaliciji i HDZ-u, koje godinama čuvaju i razvijao ovakav sustav,  za jedan je mandat trebalo nešto manje od 12 000 glasova.

Zahvaljujući činjenici kako je riječ o regionalnoj stranci koja je na izbore isašla samo u nekoliko izbornih jedinica, u kojima je poličila više nego solidan rezultat, HDSSB-u je trebalo čak i manje, točnije oko 11.500.  glasova.

Međutim, ostalim strankama koje su osigurale saborske mandate trebalo je između 20 000, koliko je za jedan mandat trebalo Lesarovim Laburistima, do nevjerojatnih 71 447, koliko je trebalo Josipu Friščiću da dođe ponovo do mandata.

HSP i HSLS su prošli još gore. I unatoč činjenici da su dobili preko 70 000 glasova ove stranke zahvaljujući izbornom sustavu kakav je na snazi nisu uspjele osigurati ni jedan mandat.

Stranka/koalicija      Mandati    broj glasova    glasovi po mandatu

Kukuriku                       80            957 935           11 974, 19

HDZ                             47            563 089           11 980, 62

HDSSB                         6              68 992            11 498

Laburisti                        6             121 727           20 287, 83

Grubišić                        2              66 245            33 122,5

HSS                             1              71 477             71 447   

HSP A.S.                      1             66 138             66 138

 

Kukuriku koaliciji 14,4 milijuna kuna proračunaskog novca

Na temelju odluke Vlade, svaka će politička stranka koja uspije prijeći izborni prag doći do saborskog mandata dobiti 180 000 kuna proračunskog novca za troškove kampanje. Na temelju ove odluke Kukuriku će dobiti 14,4 milijuna kuna a HDZ 8, 46 milijuna kuna.

Tabelarni prikaz dotacija iz proračuna:

Stranka/koalicija      Mandati    Dotacija iz proračuna

Kukuriku                       80            14 400 000,00 kn

HDZ                             47              8 460 000,00 kn

HDSSB                         6               1 800 000,00 kn

Laburisti                        6               1 800 000,00 kn

Grubišić                        2                  360 000, 00 kn

HSS                             1                  180 000, 00 kn

HSP A.S.                      1                 180 000,00 kn

 

 

Robert Horvat

Share
0